RADIO WAVES 3kHz-30kHz

RADIO WAVES 3kHz-30kHz

VLF

Spherics (sferik)

Karakteristićan klik ili niz klikova su ustvari radio talasi proizvedeni od munje ili više njih. Takva pojava se još može nazvati atmospherics. Munja stvara elektromagnetni impuls koja generiše sve radio frekvencije u istom trenutku ali ne generiše poseban ton, jer skup tako velikog broja frekvencija manifestuje pucketanje koje je ustvari zbir svih frekvencija-tonova zajedno. VLF prijemnik će u tom slućaju biti od koristi da nam posluži za praćenje broja električnog pražnjenja i nailaska oluje. Sferik su atmosferske pojave koje se najlakše mogu registrovati, pored VLF prijemnikom to se može i prijemnikom koji poseduje LW opseg pa ćak i običnim audio-pojačalom ako na njegovom ulazu spojimo malo dužu žicu kao radio antenu.

Električno pražnjenje u atmosferi Zemlje-munje (sferik)

  Prema autoru Milana T. Stevančevića hipoteza o nastanku munja, dosadašnje pojednostavljeno shvatanje električnih pražnjenja u atmosferi, nije moglo da da fizičku suštinu nastanka munja u atmosferi.Osnovni problem je bio, što važeće teorijske postavke nisu davale odgovor šta je izvor nastanka slobodnih električnih opterećenja. Koje su to sile u atmosferi koje mogu da razbiju strukturu atoma i da stvore slobodna električna opterećenja u obliku jona i elektrona, ili da razbiju jezgro atoma i da stvore nukleon, čija se energija meri milionima elektron volti. Ako se zna o kakvim se silama radi, onda važeća teorija da se trenjem ili kretanjem vazdušnih masa, toplo-hladno mogu stvoriti slobodna električna opterećenja, postaje bezpredmetna za bilo kakvo naučno razmatranje.

    Današnji stepen razvoja satelitskih elektromagnetnih metroloških metoda, omogućili su da se dublje prodre u kvantitativni odnos Sunčeve konvekcione električne struje i njenih propratnih pojava, kao što su električna pražnjenja u atmosferi Zemlje. Teorijska elektromagnetika ukazuje da elektricitet ima diskretnu strukturu, isto kao i sve ostale materije u prirodi.

    Električna struja je kretanje elementarnih električnih opterečenja elektrona ili kretanje električno opterećenih elementarnih čestica materije, koje nazivamo joni. Zato električne struje delimo na elektronske i jonske. Međutim, osim ove podele, a u zavisnosti šta prouzrokuje kretanje električnih elementarnih opterećenja, električne struje delimo na kondukcione i konvekcione struje.

    -Kod kondukcionih struja elementarna električna opterećenja kreću se u čvrstim provodnicima pod dejstvom električnih polja, gde ne dolazi do materijalnih promena.

    -Kod konvekcionalnih struja elementarna električna opterećenja kreću se pod dejstvom nekih od mehaničkih sila i tada dolazi do prenošenja materije

    Klasičan primer konvekcione električne struje predstavlja Sunčev vetar, koji nosi slobodno električno opterećenje, jone i elektrone. Za vreme velikih aktivnosti Sunca, Sunčev vetar nosi i nukleone, čija se slobodna električna opterećenja mere milionima elektron volti.

    ZATO GDE JE LOCIRANA ENERGIJA U OBLIKU SLOBODNIH ELEKTRIČNIH OPTEREĆENJA POSTAJE OSNOVNO PITANJE ZA RAZUMEVANJE NASTANKA MUNJE

 Spheric iznad Evrope
Izvorna mapa:http://www.euclid.org/realtime.html

klik na mapu

Oblačnost iznad Evrope
Izvorna slika:http://www.wetterzentrale.de/pics/D2u.html

klik na sliku

Tweeks

  Zvuk koji više zvoni ali donekle još uvek sličan sferiku je tweeks, nastao nekoliko puta reflektovan od jonosfere i usled disperzije više frekvencije idu brže od nižih. Tonovi se mogu uporediti i sa zvukom lupanja malih stakalca.

Whistler

Kada se nalazimo mnogo udaljeni od mesta električnog pražnjenja dolazi do raspršivanja radio signala koji su još zavisni i od frekvencije, pa ćemo niže frekvencije registrovati sa kašnjenjem od onih viših koje će stići pre, takva pojava se naziva whistler i oni se ne mogu registrovati radio prijemnikom sa LW (dugi talasi) opsegom iz razloga što se whistleri manifestuju u opsegu od 1KHz-10KHz, a zato će nam poslužiti VLF prijemnik. Whistleri se mogu registrovati i kod pojave polarne svetlosti, interakcijom sa Zemljinim magnetnim poljem i Sunčevim vetrom. gde se oni registruju kao pucketanje ili zviždanje. Whistler je ustvari energija električnog pražnjenja koja se rasipala i dostigla područje magnetosfere-svemira. Radio talasi širokog spektra frekvencije sada prate silnice Zemljinog magnetnog polja i prolaze rastojanje do druge polovine zemljine lopte. Prilikom povratka sa tako dugog puta dolazi do raspršivanja te elektromagnetne energije pa zato radio talase viših frekvencija možemo ćuti pre onih koji imaju nižu frekvenciju, to i karakteriše ton -padanja- što upravo tako i zvuči Whistler. Za lov whistlera potrebno je biti van naseljenog mesta i dosta daleko od dalekovoda jer usled smetnji na 50 Hz nećemo uspeti čuti whistlere. 

Silnice Zemljinog magnetnog polja

  Prema autoru Milana T. Stevančevića tajanstvena nematerijalna sila koja okreće iglu kompasa predstavlja veliku naučnu tajnu. Savremena nauka još nije dala odgovor kakva je to nematerijalna sila koja ima takvu moć da može da deluje na daljinu. Istraživanje svojstva magneta je započelo pre mnogo vekova ali se o silama magneta i magnetnom polju Zemlje veoma malo zna.

    Magnetno polje Zemlje daleko se prostire u interplanetarni prostor a linije magnetnog polja imaju sličan oblik kao i običan magnet. Magnetno polje Zemlje ima dipolni karakter pa linije magnetnog polja protežu se od jednog do drugog pola.

 Elektromagnetno zagađenje na 50Hz

To je neminovno distribucija električne struje, koja svojom niskonaponskom i visokonaponskom mrežom kako podzemnom tako i vazdušnom, onemogućuje slušanje signala u gradskim pa i seoskim sredinama. Sa svojim harmonicima smetnje se protežu i do 1KHz. Ovakva struja kako nam je poznato ima frekvenciju ok 50Hz i gde god ima struje imaćemo i veoma jak signal na 50Hz. Sve što je interesantno slušati do 10KHz u urbanim sredinama je to nemoguće. Jedino rešenje je otići što dalje od naseljenog mesta i vazdušnih električnih vodova.

S I D  Iznenadne jonosferske smetnje

Sudden Ionospheric Disturbance

Jonosferske smetnje javljaju se skoro uvek, u više ili manje jakom obliku. One su posledica povećane Sunčeve aktivnosti, prvenstveno Sunčevih pega. Sastav jonosfere zavisi u velikoj meri od solarnog UV i X zračenja, pa veliko zračenje ove vrste prouzrokuje i jonosferske smetnje odgovarajuće jačine. Budući da su to elektromagnetne oscilacije, prostiranje se vrši brzinom svetlosti, pa njihovo putovanje do Zemlje traje oko 8 min.

    Prilikom intezivnog izbijanja elektromagnetnog zračenja najčešće dolazi i do erupcije Sunčeve materije-korpuskularnog zračenja. Korpuskularno zračenje znatno je sporije od elektromagnetnog zračenja tj. čestice do Zemlje stižu za 15-40 min. Prema brzini čestica smetnje usled korpuskularnog zračenja povezane su sa smetnjama usled pojačanog UV i X zračenja, ali su vremenski pomerene u odnosu na njih.

    S I D označavaju sve iznenadne jonosferske smetnje koje su prouzrokovane povećanim UV i X zračenjem. Jonosfera apsorbuje zračenje koje pospešuje dodatnu jonizaciju. Jonizacija se naročito ispoljava u sloju D. Usled povećane koncentracije elektrona u sloju D raste i njegova sposobnost apsorpcije kratkih talasa što može dovesti do njihovog potpunog prigušenja. Takav ekstremni slućaj nazivamo Megel-Delingerov efekt (MDE) a ponekad i Short Wawe Fedeout (SWF). Za vreme trajanja MDE prekinute su sve kratkotalasne veze na obasjanoj strani Zemlje. MDE traje manje od 15 min. ponekad 45 min. a može trajati i 2h. Sa njim je povezano poboljšanje prijema dugih talasa uz istovremeno povećanje atmosferskih smetnji na ovom području. Iznenadne jonosferske smetnje mogu se smatrati reakcijom Zemljine atmosfere na pojavu sunčevih baklji. Pri tome obično ne dolazi do efekta MDE, već se više ili manje burno povećava apsorpcija kratkih talasa u jonosferi uz istovremeno smanjenje sposobnosti refleksije tj. naglo se smanjuje MUF. Međutim u slučaju MDE prijemnik može postati sasvim -mrtav- (da ne registruje radio signale)

    S I D je najčešći u toku maksimuma Sunčevih pega i javlja se samo na obasjanoj strani Zemlje.

Jonosferske oluje

    Na obasjanoj strani Zemlje, a na udaljenosti od više poluprečnika Zemlje između Zemljinog magnetnog polja i solarne plazme dolazi do komplikovanih uzajamnih dejstava, koja izazivaju poremećaje Zemljinog magnetnog polja. Veoma pojačano korpuskularno zračenje izražava se u magnetogramu kao naročito veliki poremećaj Zemljinog magnetnog polja. Tako velike poremećaje nazivamo oluja Zemljinog magnetizma-magnetna oluja. Pri tome solarna plazma koja skrene Zemljino magnetno polje, višestruko prodire u Zemljinu atmosferu, gde prouzrokuje jonosfersku oluju.

    Solarna plazma sastavljena od elektrona i protona putuje do Zemlje 20-40h, može se predvideti da će za jedan do tri dana posle efekta MDE ili SID-a doći do magnetne oluje, praćena i jonosferskom olujom, koja će trajati znatno duže od SID-a (više dana).

    Glavna karakteristika jonosferske oluje je smanjenje kritične frekvencije sloja F2 na polovinu normalne vrednosti i povećanje apsorpcije sloja D. Za to vreme veoma je sužen spektar ali još uvek upotrebljivih kratkotalasnih frekvencija, sa gornje strane niskom a sa donje jakom apsorpcijom sloja D, koja potpuno slabi duže kratke talase. U toku perioda oluje koja varira po intezitetu i trajanju, primljeni kratkotalasni signali su veoma slabi i sa nestalnim fedingom. U toku jake jonosferske oluje mogu nastupiti i prekidi prijema (Blackouts) i za vreme trajanja u mnogim oblastima Zemlje nisu moguće veze na većim udaljenostima.

    Jonosferske oluje deluju danonoćno. One su intezivnije kod maksimuma i traju kraće nego u minimumu Sunčevih pega.

    Polarna svetlost-aurora, često se javlja na višim geografsko magnetnim širinama a samo retko na srednjim širinama. Izazivaju je čestice sa energetskim nivoom od oko deset na četvrti eV ( 1 eV predstavlja energiju koju dobije elektron pri ubrzanju naponom od 1 V ). Kada one uđu u jonosferu, dolazi do udarne jonizacije koja znatno povećava gustinu elektrona, tako da u oblasti sloja E dostiže vrednost od preko deset na šesti elektrona na kubni centimetar. Zboga toga se u jonizovanim oblastima znatno povećava električna provodljivost, pa pod uticajem električnih polja nastaju snažni sistemi struja koje prati pojava polarne svetlosti.

    Radio polarna svetlost javlja se danju i noću sa izraženim maksimumima učestalosti između 1-3h tako i 17-19h i to u proleće i jesen. Najjača aurora očekuje se u toku maksimuma Sunčevih pega.

    Prilikom neuobičajeno jakih Sunčevih erupcija javlja se pojačano UV zračenje koje se sastoji prvenstveno od protona i alfa-čestica. To su brze čestice sa energijama iznad deset na deveti eV koje se još naziva kosmičko zračenje. One prodiru u Zemljinu atmosferu preko magnetosferskih vrata. Dolazi i do pojaćane jonizacije u sloju D iznad oblasti na velikim geografskim širinama koja prouzrokuju jaku apsorpciju kratkih talasa. Ovi efekti se nazivaju Polar Cap Absorption (PCA), traju u proseku 2-3 dana, retko 10 dana.

Sunčeve pege

Prema autoru Milana T. Stevančevića posle svakog završenog ciklusa i kraćeg mirovanja, Sunce započinje nov ciklus pojavom većeg broja pega, koje se nalaze na lokacijama koje su bliže polovima. U principu, pege se obično javljaju sa obe strane Sunčevog ekvatora i to oko 30º južne i 30º severne heliografske širine, odakle kreću na put u pravcu Sunčevog ekvatora.

    U toku ciklusa, lokacije na kojima se pojavljuju pege polako se približavaju Sunčevom ekvatoru i na kraju Sunčevog ciklusa najveći broj pega javlja se oko ekvatora.

Sunčeve pege-regioni
Izvorna slika:http://sohowww.nascom.nasa.gov/data/synoptic/_earth/mdi_sunspots_1024.jpg

 klik na sliku

UV zračenje

Prema autoru i istraživaču Milanu T. Stevančeviću UV zračenje započinje interakciju već na velikim visinama iznad Zemlje i to sa celokupnom atmosferom. Svi hemijski elementi koji se nalaze u atmosferi učestvuju u tom procesu i zajedničkim delovanjem stvaraju jonosferu. Daljim prodiranjem UV zračenja, do prvih interakcija sa kiseonikom O2 dolazi tek na 30km, gde kiseonik posle dejstva UV zračenja prelazi u O3 kao sporedni produkt, uzimajući u obzir da je O3 energetski zasićen on više nije u stanju da apsorbuje dodatnu energiju UV zračenja.  

Tabela UV zračenja (gornja tabela)
Izvorna tabela:http://umtof.umd.edu/sem/SEM2Week_CH2CH4.gif

 klik na tabelu

Sunčevo X-zračenje
Izvorna tabela:http://www.swpc.noaa.gov/rt_plots/xray_5m.html

 klik na tabelu

Brzina čestica Sunčevog vetra
Izvorna tabela:http://www.swpc.noaa.gov/SWN/sw_dials.html

 klik na tabelu

Sloj D

  Sloj D je najniži jonosferski sloj i nalazi se na oko 50-90km iznad Zemljine površine, u relativno gustom delu atmosfere. Gustina elektrona u sloju D je veoma mala, pa se zbog toga od nje mogu reflektovati samo veoma dugi talasi (LW). Kratki talasi (SW) prodiru kroz sloj D uz manje ili veće slabljenje a u ekstremnom slučaju apsorbuju se potpuno. Apsorpcija je zavisna od frekvencije i smanjuje se sa kvadratom kada se frekvencija povećava. Zbog toga sloj D skoro i ne predstavlja prepreku za širenje prostornih talasa. Apsorpcija je veća ukoliko je manji ugao zračenja, pod kojim talas ulazi u sloj D i ukoliko je veća gustina elektrona u sloju D.

    Budući da se sloj D može formirati samo u prisustvu Sunčevih zraka i da je proces rekombinacije veoma brz, on nestaje za nekoliko minuta posle zalaska Sunca. Slabljenje sloja D prouzrokuje relazivno male domete u toku dana.

 M U F ( Maksimalna upotrebljiva frekvencija)

 Kritičnom frekvencijom naziva se najviša frekvencija, pri kojoj se talas koji vertikalno upada u jonosferu još reflektuje od datog sloja. Kritična frekvencija se određuje pomoću eholota, pri čemu se iz vremena putovanja mernog signala istovremeno izračunava i visina refleksionog sloja. Rezultat je virtuelna visina (prividna visina). U stvarnosti donja ivica refleksionog sloja je nešto niža od virtuelne visine, jer prilikom merenja vremena putovanja mernog signala nije uzeto u obzir da se unutar jonizovanog sloja elektromagnetni talas prostire manjom-drugačijom brzinom.

    Kritična frekvencija važi za ugao zračenja od 90º, pri čemu se talas ponovo vraća na mesto polaska. Tek kada se ugao zračenja smanji javlja se daljina -skoka- odnosno mrtva zona i istovremeno se, u zavisnosti od ugla zračenja, povećava frekvencija koja se još reflektuje. Ona se naziva gornja granična frekvencija ili MUF.

    MUF je povezan sa kritičnom frekvencijom, zakonom sekansa.

Izvorna mapa:http://www.solar.spacew.com/www/realtime.html

 klik na mapu

Magnetogram
Izvorna tabela:http://www.swpc.noaa.gov/rt_plots/mag_3d.html

klik na tabelu

Sloj F2

Formiranje sloja F2, koji je na visini od 250-400km, ne može se potpuno objasniti Čempenovom teorijom. On predstavlja široki maksimum gustine elektrona sa oko jedan milion slobodnih elektrona po cm³ i najjače je jonizovan od svih slojeva.

    Sloj F2 odlikuje se anomalijama. Dnevna anomalija je ona kada je gustina elektrona maksimalna a  Sunce u najvišem položaju: dnevna anomalija se najčešće javlja u ranim popodnevnim časovima. Noćna anomalija ispoljava se u tome što se jonizacija u toku noći može još povećati, mada više nema Sunčevog zračenja.

    Kod polarne anomalije zapaža se sloj F2 iznad oblasti u kojima vlada polarna noć, uprkos tome što ne postoji Sunčevo zračenje u toku dužeg perioda. Postoji i anomalija godišnjih doba koja se ispoljava u tome što je gustina elektrona veća zimi nego leti, ali još nema potpunog objašnjenja. Tako je uočeno da se letnji maksimum jonizacije ne javlja kada je Sunce u najvišem položaju, već ubrzo posle ravnodnevnice. Kada se ravnodnevnica Sunca nalazi iznad ekvatora, jonizacija je najjača iznad severnih i južnih geografskih širina. Obe oblasti velike gustine elektrona međusobno su odvojene prstenom minimalne jonizacije, koji se proteže duž magnetnog ekvatora, tada se naziva anomalija Zemljinog magnetizma.

Jonogram MUF-F2
Izvorna tabela:http://geo.phys.uit.no/ionosonde/latest.gif

 klik na tabelu

Magnetosferska vrata
Izvorna slika:http://www.cpc.ncep.noaa.gov/products/stratosphere/sbuv2to/gif_files/sbuv16_nh_latest.gif

 klik na sliku

  Ulaz Sunčevog vetra u magnetosferu Zemlje je kroz magnetosferska vrata i iznad lokacija geomagnetnih anomalija. Prema istraživanju Milana T. Stevančevića postoje četiri lokacije gde se najčešće pojavljuju sudari čestica Sunčevog vetra i atmosfere. To su Zapadna, Istočna i dve Atlanske anomalije.

_______________________________________________________________________

Moj prvi magnetni VLF prijemnik

Home made first  VLF Receiver

  Žan Disterlo, (YU1OK)

 

    Prijemnik za VLF sagrađen 2004. koristi minimalne elektronske komponente i veoma jeftine. Cena takvog prijemnika je 1Euro, pod uslovom da se snađete za ostale komponente (iz kućne radinosti), kao što su, stara žica, drveni ram za antenu, stara plastična vodovodna cev, kao i metalna kutija za smeštaj štampane-pertinaks pločice sa elektronskim komponentama budučeg VLF prijemnika, i to je sve. Najviše utrošenog vremena bice potrebno za izradu antene. Zato nju gradimo po predhodno utvrđenom redosledu. Prvo, izradimo drveni ram na kome namotamo 220 namotaja žice 0,4mm, kada to završimo, namotaje fiksiramo za drveni ram kanapom, da se namotaji ne bi razmotali, i uništili sav trud, a zatim izvode namotaja kalajišemo, i zalemimo na komad već pripremljene pertinaks pločice, koja nam je ujedno i kontakt pločica. Drugi korak kod izrade antene, je odmeravanje, i odsecanje plastične cevi,prema dimenzijama otvora plastične cevi odabiramo plastične poklopce, kojima bušimo po tri rupice za holšrafe,za kasnije fiksiraje na obe strane plastične cevi. Drveni ram sa namotajima, umetnemo u plastičum cev, i istu zatvaramo sa obe strane, plastičnim poklopcima koje fiksiramo holšrafima. Poklopci ujedno štite od prodora vode, prašine,fizičkog oštečenja ... Jedan od poklopca (onaj sa donje strane) ima i rupu na sredini, kako bi prošao koaksijalni kabl, ili se na poklopcu montira PL 259 UHF utičnica.Antena je tako završena. Elektronske komponente lemimo na predhodno izrađenu štampanu pločicu, koju fiksiramo u metalnu kutiju, i izvode povezujemo sa konektorima. Kutiju fiksiramo u blizini antene, tj. odmah ispod same antene. Antenu sa VLF prijenikom montiramo u neposrednoj blizini prostorije iz koje radimo, i u kojoj imamo postavljen računar i sve to treba biti van gradske zone. Uz pomoć računara, pratimo magnetne VLF signale. Prijemnik je nezavisan od napona gradske mreže, ima lično baterijsko napajanje, kao i solarni pretvarač-punjač. Baterijsko napajanje je neophodno kako bi se u određenoj meri izbegle smetnje iz gradske mreže 50Hz. Prijemnik služi za eksperimente određivanja daljine sferika, interference, kao i upoznavanje prostiranja  VLF-a.

Električna šema/magnetnog VLF prijemnika/Žan Disterlo,YU1OK

Magnetni VLF prijemnik

Antena magnetnog VLF prijemnika

Audio CW filter

_______________________________________________________________________

SOLARNI PUNJAČ VLF PRIJEMNIKA

 

Žan Disterlo, (YU1OK)

            Solarni panel-agregat nastao je mnogo godina pre (1988.), od izgradnje VLF prijemnika. Tako da sam pored elektronske konstrukcije iz oblasti telekomunikacija i one za širu primenu, želeo sebe isprobati i u oblasti solarne energetike. Prva konstrukcija nastala je kupovinom BATTERY MINI CHARGER proizvedenog u firmi ELID-Valjevo. Takav originalni proizvod mogao je da puni dve Ni-Cd baterije tipa KR 15/51 od 1,2V/0,5Ah. Spajanjem više takvih solarnih elektro prijemnika dobio sam snažan solarni elektro energetski panel. Naravno sada sam dobio i veći napon koji je zavisio isključivo od položaja upadnih Sunčevih zraka na površinu solarnih čelija u sastavu panela. Ukupni napon je kod sunčanog vremena prelazio 50V. Iz tog razloga sagrađen je regulator napona koji je ujedno očitavao izlazni napon i procenat napunjenosti Ni-Cd akumulatora.

              Merenje svih naznačenih vrednosti biramo pomoću preklopnika, kao što je dobijanje veće struje gde se odabiranjem položaja preklopnika postavlja veza u redno-paralelnu, dok je dobijanje većeg napona samo u rednoj vezi. Za veće napone i struje mogu se povezati više ovakvih panela u određenoj električnoj kombinaciji.

                Trošenje električne energije direktno je skopčano sa karakteristikama Ni-Cd punjivim baterijama i potrošaćem.

                Solarni panel omogućuje da VLF prijemnik radi samostalno i to bez prekida svih 24h 

              

 

Električna šema solarnog punjača VLF magnetnog prijemnika/Žan Disterlo-YU1OK

 Slika solarnog punjača VLF magnetnog prijemnika/Žan Disterlo, YU1OK

______________________________________________________________________

Električni VLF prijemnik

 Žan Disterlo, YU1OK

Za prijem električnih signala napravićemo električni prijemnik u VLF opsegu. On za razliku od magnetnog VLF prijemnika prima signale iz svih smerova sa svojom omnidirekcionalnom antenom, dosta je manje osetljivosti za slabe signale... Još jedna od mana je i ta da je talasna dužina mnogo puta veća od dužine antene koju poseduje  električni VLF prijemnik, gde je ona dužine do 2m, i nikako nije dovolja za prijem VLF signala.

    Zato električni VLF prijemnici imaju veliku ulaznu impedancu (reda 10-tak M oma )i koji će s mukom moći da se prilagodi ovakvoj skraćenoj anteni.

    Ja sam za gradnju mog prvog VLF električnog prijemnika upotrebio šemu već poznatog BBB-4 koji ima raspon prijemne frekvencije od 100Hz-15kHz.

    Komponente se lako mogu naći u domaćoj radinosti, jedino FET-2N3819 može biti problem! Prijemnikom sam veoma zadovoljan, pogotovu što sam zbog smetnji često van grada, u prirodi, i u potrazi za očaravajućim signalima.

    Oprez, budućim lovcima električnih VLF signala od atmosferskog električnog pražnjenja!

Električna šema-McGreevy BBB-4 Rx

 

BBB-4 Rx

 

______________________________________________________________________